www.superzeko.net  

Sommario del sito

    

Dario Chioli

POESE AN LENGA PIEMONTISA

    

   

 Sommario

1975

1993

Da la toa boca d reusa

Bisi Bak mrt e viv

La lus a riva

 
  1994

1976

 

La sit

Contrast an sl’amor fin

L’erba ch’a crss

l seugn

Csa i ’ndeve srcand

 

I j’era riv na sira

1995

 

La ciav d stile

 

Pr Bisi Bak mass (o parj a diso)

    

   
 

Da la toa boca d reusa
 

Da la toa boca d reusa
i respiro ’l frid dla neuit,
amor, tuta fita d lit,
bianca come na stila, lusenta
com na stissa ’d ros sota la lun-a.
 
I bivo da la toa boca e penso
a l splendor dla vita ch’as distissa;
e i veuj st si con ti, reusa splendenta,
e che sta nstra neuit mai p a finissa.

13.V.1975

   

   

La lus a riva

La lus a riva d’ant l cel profond,
tirand frust an sij cop frust dle ca.
 
Dzora dij mini a j’ n specc seren:
s’at lo guardi na vlta l cheur a va.

16.V.1975

   

   

La sit

La sit a l’era lontan-a,
i la senta core,
come s’a scartisso un pach.
E mi i scartava,
verament e profondament,
l cheur.

29.2.1976

   

   

L’erba ch’a crss

L’erba ch’a crss,
la vita ch’a ’rnass,
na cesa veuida, n spiass:
ancheuj la tra a ’rcrda
un mond lontan,
e j’euj a van
ddzora ’l mond, a van
s e gi pr sempre
pr srch la pas.

29.2.1976

   

   

Csa i ’ndeve srcand

Csa i ’ndeve srcand, mo dla tra?
Csa i ’ndeve srcand, con vstre fomne?
Frse i ’ndoma srcand tuti na neuva,
come la tra scca che, sofrend, speta la pieuva.

29.2.1976

   

   

I j’era riv na sira

I j’era riv na sira,
a j’era gnun,
la lun-a an cel
p gnun a la guardava.
Mi i son setame sota,
ant la mia piassa,
an s’na gistra dij cit,
e i la girava,
e mi i girava con chila
e j’euj aussava,
e i senta ch’am portava drinta un mar,
un mar d’amor, un mar d lontanansa,
mar dla lun-a e dle stile,
amor dla tra.

1.III.1976

   

   

Bisi Bak mrt e viv


Poesa scrita come auguri a Giancarlo Frassinelli, disspol d na disspola d Gurdjieff, filsof cio srcator d soa verit, pitor e grafich verament ecessional, pch dp ch’a l’era pijaje un colp. Bisi Bak a l’ un prsonagi d na soa serie d serigrafe, e a l’ha la forma d n’elefantin, bin spess, com Giancarlo medesim.
 

l prim, l cojon
I l’eve sent dla mrt d Bisi Bak?
A l’ ’nd gi pr tra, come ’n sach.
Mai riposand, gnanca ant ij d dla festa,
a j’ s-ciopaje na ven-a ’nt la testa.
 
L scond, l bravm
Pr Bisi Bak, a travajava tant:
vintequatr ore e ’n tch gni giorn.
Adess, pvr m, l’ bele che pan,
ma a l’ lass tuti ij pens da cant.
 
l trs, l dubios
Ma a l’ sicur ch’a sia propi s-ciop?
Ch’a staga nen pitst pr torn a ca?
An fin dij cont a l’ nen cos gracil:
a smija che masselo a sia nen facil.
 
l quart, l nemis
Col vampiron! Col assassin dl’astral!
Ch’a intra ant j’utre teste e a-j f f ’n bal!
A meuir gnanca a tireje ’n colp d massa:
a smija mes mrt e peui an pressa a-j passa.
 
l quint, ch’a capiss gnente
Ma chi a l’elo sto s, sto Bisi Bak?
Na parlo com s’a fuissa tanta gent:
un sassin, n stramb mo, anche ’n pitor
o ’n filsof: dificil tenlo a ment.
 
l prim, l cojon confond
An efet l’ nen facil definilo:
mes filsof e pitor, mes sapient,
mes pver mes rich, generos dla ment,
a l’ha tante met che pr ciapelo
a bzgna riesse a pijene almanch tre o quat:
tute balsse, a scapo ds e dl,
chi a veul ciapeje dev divent mat.
Quatr o sinch met tute bin piant,
tanti Bisi e Bak drinta tanti sach
che quand ch’it je deurbi... na vlta mach
ch’a-i fuisso coj istessi Bisi e Bak!
Ln ch’it l’as but, it lo treuvi pa,
prch ’t a-i treuvi tute novit!
 
L scond, l bravm ch’a scapa
Ma c a-i suced? C a l’ col elefant
ch’a ven avanti da la stra real?
Contacc! I scapo, a l’ trp grss pr mi!
Col s nason a m mnassa trp mal!
 
l trs, l dubios content
Mi i l’avia dilo! A l’ torn d ’d s!
utr che s-ciop, a l’ ancora p grss!
Bisi Bak con la min-a da balss,
mentre ch’a ven su da la stra ’d San Giaco
a slonga ’l nas pr sente ’l vent ch’a tira,
peui pr l cel lo gira e a f n’arsut
pr f vdde ch’l’ viv ’ncora na vira.
 
l quart, l nemis anrabi come na vaca
Bja balord! Bja corn d’un mond!
A campelo ’nt l mar, posselo a fond
e peui tireje ’l cl, f nen ass!
Da Fiorio am toca vddlo pij ’l caf!
Chrdia ’d p nen vddlo finalment,
e ’nvece guardlo s, che tut a sent!
 
l quint, ch’a srca ’d cap
Ma, scuseme, voi utri i m smiji cioch,
rason-i tal e qual rason-a un boch.
Col elefant regal ch’a ven avanti,
m smija ’d cap ch’as ciama Bisi Bak.
Ciau, Bisi Bak, ’ndoa ’t vadi e da ’ndoa ’t rivi?
Frmte ’n moment, dime pr ln ch’it vivi.
 
Bisi Bak
I ven da stra lontan-a,
vado ’nt l mond dle stile.
L’amor am guida pr la via dla tera,
i son vn s dp d na dura guera.
Esse d’mni dabon a l’ nen facil,
tant seufre, tant consse ij s pec,
sempre ’rcord, srch ’d nen sbali pa.
E l’amor quand ch’at feriss,
a ved pa j’euj ’d chi a colpiss,
e a ’ncamin-a na stria
p longa dla memria,
na stria nen p cita
d tuta la vita.
E Bisi Bak l Grss
a l’ casc ’nt un fss.
A l’era ’n fss largh e longh come ’l mond,
quasi n viagi sensa riv al prt:
Bisi Bak l’ quasi mrt.
Ma peui l’ toc ’l fond:
a l’ dsvijasse
e a l’ ’rtorn a nasse.
Adess it saluto,
e salutme tuti quanti,
che Bisi Bak as na va sempre avanti.
 

21.XI.1993

   

   

Contrast an sl’amor fin

- Amor diavlet,
prch a t sprzi gi dal parapet?
 
- Guardo chi a passa,
pr vdde coj ch’a torno da la cassa.
 
- Artornand, sens’utr, cassa d’amor
a f rije ’d pias ’l cassador.
 
- Pr vera, chi a sa vn a la cassa
a l’ ’dc bon, mi i penso, da f rassa.
 
- Se l sol, come a m smija, a t scuda,
bin content i sara ’d setete ’n fuda.
 
- Verament mi i pensava, bel giovnt,
con quaidun, ch’am vorissa, f fagt.
 
- L’arsigneul a veul scap da la soa rama?
La lontanansa a l’ come na lama.
 
- La lama ’ncheuj a l’ cola dla lun-a:
quand ch’a crss a prta fortun-a.
 
- Ma la fortun-a at d mach un passagi,
at carssa fin-a a tant ch’a dura ’l viagi.
 
- Tant l viagi a finis comunque e ovunque;
mej a val f l’amor pertanto e dunque.
 
- S’at ses contenta, it porterai dapress,
tant pr mi an fin dij cont a f l’istess.
 
- S’a f l’istess, con ti i veuj nen vn;
veuj ’ndemne con chi am veuja bin a mi.
 
- Se gnun a passa, bianca lun-a, ’ncheuj,
chi a baser le stile dij t euj?
 
- A cambia gnente, ’ncheuj o doman:
l seugn e la realt as dan sempre man.
 
- Ma s’at n’amprta nen dla realt,
csa at continui a srch ver la stra?
 
- Srco ’n giovnt doss e rissolin
ch’am veuja bin pr sempre d’amor fin,
 
che quand ch’am guarda ij s euj a s s-ciairisso,
che quand ch’am toca ij m pens as distisso,
 
che quand ch’a part i veuja ’mbrasselo
e i l’abia dispias a lasselo,
 
che quand ch’a torna i veuja core a ’ncontrelo
e i la finissa p nen d baselo,
 
e ’nt j’ultim d, ddnans la prta nira
che i podoma, dandse man, gde la sira,
 
e ’ncaminesse peui pr la stra scura,
trovandje frescura,
 
e a la fin, rivand ’n sl’odor dl vent,
bive ’nsema a la final sorgent.
 

7.VII.1994

   

   

l seugn

A j’ na pianta ’nt un pais lontan:
a la soa ombra as frmo tuti quanti,
ma tuti a guardo mach andr o davanti,
quich vlta ’ntorn e peui, rbo, as n van.
 
Mi per i l’hai vors guard ’nt l cel,
prch i-i senta cant con vos d’amel
n’osel gentil, e soa vos a m scaudava...
e i son dsvijame mentre i t’ambrassava.

19.VII.1994

   

   

La ciav d stile

Un cercc a sara nstra testa,
srch ’d gavelo a l’ bin dur;
a n’ampediss sempre ’d f festa,
tut a n smija autissim mur.
 
An costi temp che tuti a rijo
quand ch’a-i sara da pior,
an costi temp che tuti a crijo
quand ch’a-i sara da chit,
 
’ndoa a l’ strmasse cola dossa
tra ch’i canto a tut and?
’ndoa a l’ scondusse la memria,
mare ch’a giuta nstra fe?
 
Tanti, ch’a vorero trov
ln ch’a savro pa d,
a srco a cas pr la sit
l’amor che Dio a l’a strm
 
dr ’d parle e ’d canson
ch’a j smijo ’d fantasa
prch a mando un son
ch’a na san pa la via.
 
Mach l poeta,
ch’a l’ha na ciav d stile,
a podra trovejla
dr ’d soe parpile,
 
ma ’nvece ’d ciamejla
a vorero robejla,
e parj a staran l
fin a j’ultim d.
 
Soa ist a l’ dspara,
l’invern a l’ha coataje,
la giassa a l’ha strmaje
soa nima ’ndurma.
 
Noi i soma s da soj,
ma con noi i foma doi,
e i scotoma, set ’n sla pera,
ln ch’a ’n riserva la primavera.
 
Le feuje a casco, l’otogn a riva,
a coato le nivole l sol ant l cel,
ma nstra nima, sempre p viva,
a speta la lun-a dr dl’ultim vel.
 

10.IV.1995

   

   

Pr Bisi Bak mass (o parj a diso)

J’mni viv a meuiro pa,
a scapo tra le stile.
 
J’mni viv a sbalio tante vlte,
ma quand su pr le vlte
dl cel a van, Nosgnor dal cel profond
a veul pa neuve d cost mond;
a veul vdde mach
’nt j’invern e ’nt j’ist
ln ch’l’han src,
e ’nt la pieuva e drinta ’l vent
csa a speravo ’nt l cheur e ’nt la ment.
 
Se ’mbeless quaidun a piora,
a piora quich ora,
ma peui sens’utr as frma
a srch ’ndoa ch’a s strma
cost amis, part ’n sla pista
dle nivole e ’d soa stila,
scap, rompend la tila
dij dolor e dle sventure,
ant l mond sensa paure.
 
Bisi Bak, la toa ciav
l’ha nen scoatala l diav,
e it l’has durb le prte
pr tante nime mrte.
 
Guardelo, col balss
Bisi Bak cit e grss:
’nt un canton dl cel,
pien ’d rije e d’amel,
m smija ch’a bala e a canta
na dansa eleganta:
e a conta e a n dis
na favola e n’avis,
e Dio a lo guarda e scota,
’rsanand soa vita rota.
 
’T sente la soa canson,
ch’a son-a come ’n tron
pr chi lo sent arvive
’nt l mond d’j’anime vive?
 
Chi a j’ dr ’d s destin?
Da la sponda ’d col mar
chi a l’ha mand sta barca
pr avjlo davzin?
 
Pvr m ch’it l’has massalo,
l’ha ’nganate dc ti,
l’ha fate sente ’l son
pesant d n’ilusion.
 
Voi ch’i l’eve src
’nt un m la verit,
guard ’l drit ’nt l strt:
Bisi Bak l’ riv al prt.
 
Voi che lo chrdi mrt,
c feve? che iv lagne?
’ndoa ’ndeve, pr mar e montagne,
pr trov csa? A finis
tut, e ’l cheur a scolpis
’nt la pera dla memria
la parla p vera, la stria
ch’a deurbr la toa prta
quand toa carn sar mrta,
mrta costa costrussion
che t’at chrdi con passion,
quasi ch’it fuissi ’n sofion
ch’l vent a spatara
pen-a che l’euj as sara.
 
Srchelo, col diamant
coj vstri euj amant.
Con cheur e santa fe
l mond peuli cambi,
bogiand ij p per ’n sla stra p scura
fin che la vita av dura.

19.V.1995

   

    

   

 

Se vuoi invia un commento, specificando da che pagina scrivi:

scrivi@superzeko.net

Sommario